На Убу се Звезда ознојила као ретко кад!

У полуфиналу Купа Србије састали су се прволигаш Јединство са Уба и шампион Србије Црвена звезда, а публика под Шепковцем присуствовала је мечу који ће се дуго памтити.

Јединство је још једном показало да, иако важи за „малу“ екипу, поседује квалитет и карактер да стане раме уз раме са најбољима. За тим Уроша Матића ово је био још један историјски корак у низу успеха. Од пласмана у Прву лигу Србије, преко Суперлиге, до самог полуфинала националног купа.

Убљани су у меч ушли одлучно, са поштовањем према противнику, али без страха. Уместо очекиване дефанзиве, храбро су кренули напред, покушавајући да пробију бедем фаворита. Ипак, гости су рано повели, већ у 7. минуту Црвена звезда долази до предности. Тај гол није поколебао домаћина, који наставља да гради игру и тражи изједначење.

Прве прилике стижу преко Пауновића, који је након центаршута Илића шутирао главом преко гола, као и преко Адамса из слободног ударца, али без резултата. И онда награда за храброст. У 43. минуту, после лепе акције која је кренула од Илића, преко Терзића до Миљковића, уследио је центаршут и сјајан скок Пауновића за 1:1. Ерупција одушевљења на трибинама и заслужено изједначење пред одмор.

Друго полувреме донело је пад концентрације и нешто слабији улазак домаћих, што Звезда користи и у 68. минуту поново долази до вођства. Јединство се, међутим, није предавало. Дензел је имао велику шансу, али је његов ударац изблокиран. У завршници, улазак Лишанина, Јовановића, Весковића и Митровића донео је свежину и нову енергију. Убљани су притискали, претили и тражили изједначење до последњег звиждука, али је одбрана гостију издржала.

Остаје жал за шансама и могућношћу да меч оде у пенале, где би се можда писала другачија историја. Али, оно што је веће од жала јесте понос. Понос на игру, на борбу, на срце остављено на терену.

Шеф стручног штаба господин Урош Матић након меча није крио емоције:

„Остаје жал за неколико прилика које нисмо реализовали, али сам изузетно поносан на момке. Намучили смо најјачу екипу на Балкану. Ови играчи заслужују велике каријере и даћу све од себе да им помогнем да до тога дођу.“

Под Шепковцем је исписана још једна страница клупске историје. Јединство је показало да се на Убу нико неће лако прошетати па ни шампион.