Тамо где се бод чува, Јединство узело сва три!

Динамо Југ важио је за једну од најтврђих домаћинских екипа која је последњи пораз на свом терену доживела у септембру, у првом делу првенства, када их је минималним резултатом савладао Текстилац. Са друге стране, Јединство је у Врање стигло после негативног исхода против Смедерева, али управо оно што их краси је тај младалачки инат, дрскост и вера у себе којом су јасно наговестили да ова екипа не долази са белом заставом. Кажу да се у Врање иде по пораз или евентуално бод, међутим, Јединство је још једном показало да за њих таква правила не важе.

Од првог до последњег минута, Јединство је деловало као тим који зна шта хоће. Иако утакмица није почела уз много узбуђења, било је јасно да гости стрпљиво граде своју игру и чекају прави тренутак. У уводним минутима играло се опрезно на обе стране, али је управо та дисциплина Јединства била темељ касније сигурности.

Већ у 13. минуту тренер Јединства био је принуђен на прву измену. Окаин је после судара са голманом морао да напусти терен, а уместо њега у игру је ушао Адамс, што није пореметило ритам екипе. Предност гостима донета је у 22. минуту. После корнера који је извео Митровић, најбољи у скоку био је Аћимовић који је снажним ударцем главом затресао мрежу и довео Јединство у вођство.

Друго полувреме почело је на најбољи могући начин. Играо се 49. минут када је Дензел, после лепо изграђене акције, још једном показао колико ова екипа уме да казни сваку грешку противника и дуплирао предност за 0:2. Динамо је покушавао да се врати, али је Јединство деловало зрело, организовано и мирно. И када је у 62. минуту домаћин смањио са беле тачке на 1:2, није било панике, управо супротно, видела се сигурност екипе која зна како се добијају овакве утакмице.

Само три минута касније уследила је измена Јокић је изашао, а у игру је ушао Илић, који је у 71. минуту имао добру прилику после прекида Митровића, али је његов покушај завршио преко гола.

Све дилеме око победника отклоњене су у 81. минуту. Лишанин је преузео одговорност и сигурно реализовао пенал за коначних 1:3, тачка на изузетно зрелу и квалитетну партију Јединства.

У самом финишу, у 90. минуту прилику су добили и свежи играчи. Терен су напустили Лишанин и Терзић, док су у игру ушли Весковић и Пауновић, што је још једном показало колико ова екипа има ширину и здраву конкуренцију у тиму.

Јединство је у Врању показало више од победе, показало је карактер, самопоуздање и јасан идентитет. Тим који не одустаје, тим који верује и тим који зна да искористи своје шансе онда када је најпотребније.

Након утакмице, тренер Јединства господин Урош Матић није крио задовољство:

„Прибојавао сам се овог гостовања, знао сам да је ово тежак терен за игру. Није лако ниједном противнику који овде дође да игра против Динама. Могу да будем само препоносан и презадовољан како су момци ушли и одиграли утакмицу. Контрола је била наша и заслужено смо узели три бода. Посебно бих похвалио Аћимовића, који није стандардан стартер, али ми је данас на најбољи начин узвратио поверење. Да сам могао да бирам ко ће постићи голове, сигурно бих изабрао Аћимовића и Лишанина.“