Уб изнедрио, свет запамтио!

Неке приче не почињу под рефлекторима. Почињу на школском терену, уз блато, галаму и снове веће од града. Тако је почео и Радосав Петровић.

Момак који је прошао све степенице Јединства, стрпљиво, тихо, али сигурно. За први тим је дебитовао када је шеф струке био Војимир Синђић, а свима који су га гледали било је јасно да у њему има нешто више од талента.

Пут га је водио преко Партизана, затим у иностранство у Блекбурн и Спортинг из Лисабона. Дрес репрезентације Србије носио је 44 пута и постигао два гола, а био је део тима на Светском првенству 2010. године. Памти се дерби и гол који је остао уписан међу најлепше. Памти се и онај тренутак против Немачке, мирноћа и храброст у нашем шеснаестерцу, потез који се не учи, већ носи у себи.

Али ко је икада гледао Раћу на убским теренима, зна да то није било изненађење. Он је увек био тај који не бежи од одговорности и онај који игра за екипу.

Данас спушта завесу на једну велику каријеру. Али оно што остаје не мери се бројкама. Остаје пример како се из малог града стиже до највеће сцене. Остаје понос.

Раћо, хвала ти на свему. Твоје Јединство ти жели успех у новим изазовима.

Јер неки оду далеко. А неки, ма где били, заувек остају наши!